Sistemska rezilijentnost malih otvorenih ekonomija u uslovima multipolarnog finansijskog reseta: Studija slučaja Srbije 2026. godine

Apstrakt

Ovaj rad istražuje mehanizme sistemske rezilijentnosti malih otvorenih ekonomija u kontekstu multipolarnog finansijskog reseta, sa fokusom na Srbiju 2026. godine. Polazeći od tri hipoteze – (1) postepeni prelazak sa dolarske hegemonije na sistem baziran na energetskom kolateralu, uz kontinuiranu dominaciju dolara ali rastuće alternativne aranžmane; (2) strategija “kontrolisanog haosa” zapadnih centara moći na Balkanu kao instrument disciplinovanja država koje teže suverenitetu kroz saradnju sa Istokom; (3) državna rezilijentnost kao funkcija integracije bezbednosnog aparata i ekonomskih protokola – rad primenjuje metodologiju stress-test simulacije (0–12 meseci) i teorije igara. Analiza pokazuje da Srbija, uprkos visokoj zavisnosti od uvoza energije i evropskih investicija, raspolaže instrumentima (devizne rezerve, energetski aranžmani sa Rusijom, kineske investicije) koji, uz efikasan krizni menadžment, omogućavaju očuvanje ekonomskog suvereniteta. Zaključak identifikuje uslove pod kojima mala otvorena ekonomija može da izbegne protektorat i zadrži stratešku autonomiju u multipolarnom poretku.

1. Uvod

Globalni finansijski sistem nalazi se na prekretnici. Nakon decenija dominacije dolara kao primarne rezervne valute i osnove petrodolarskog sistema, pojavljuju se alternativni monetarni aranžmani bazirani na bilateralnim sporazumima o trgovini u nacionalnim valutama, posebno u domenu trgovine energentima. Istovremeno, geopolitički rascjepi produbljuju se energetskim šokovima, inflatornim pritiscima i fragmentacijom platnih infrastruktura. U takvom okruženju, male otvorene ekonomije – posebno one na geostrateškim raskrsnicama – suočavaju se sa egzistencijalnim izazovom: kako očuvati makroekonomsku stabilnost i politički suverenitet kada su tradicionalni zaštitnici (EU, MMF) istovremeno i izvori pritiska.

Srbija predstavlja idealnu studiju slučaja. Smještena na Balkanu, duboko integrisana u evropske lance snabdevanja, ali energetski i investiciono povezana sa Rusijom i Kinom, ona testira granice “balansiranja” u multipolarnom svetu. Rad postavlja pitanje: koje determinante oblikuju rezilijentnost Srbije u uslovima simultanog finansijskog reseta, energetske krize i veštački izazvanih bezbednosnih tenzija?

2. Teorijski okvir i hipoteze

Rad se oslanja na tri komplementarne teorijske tradicije:

• Monetarna geopolitika (Hudson, 2021) – analiza petrodolara, trgovinskih deficita i uloge dolarskih korespondentskih računa kao oruđa sankcija.
• Teorija sistema i krize (Tooze, 2022) – razumevanje povezanosti energetskih, finansijskih i bezbednosnih domena u savremenim krizama.
• Koncepcija “kontrolisanog haosa” – strategija održavanja hronične nestabilnosti na periferiji kao metode disciplinovanja država koje pokušavaju da ostvare suverenitet van zapadnih okvira.

Na osnovu ovog okvira formulisane su tri hipoteze:

Hipoteza 1: Postepeni prelazak sa dolarske hegemonije na sistem energetskog kolaterala

Globalna trgovina naftom i dalje se dominantno odvija u dolarima, ali raste udeo transakcija u alternativnim valutama, posebno u juanima (CNY). Kina je postala ključni partner u takvim aranžmanima: Iran izvozi naftu Kini uglavnom u juanima kako bi zaobišao američke sankcije (oko 91% iranskog izvoza nafte ide ka Kini, sa dnevnom količinom od 1,1–1,5 miliona barela). Saudijska Arabija takođe koristi juane za prodaju nafte Kini kroz swap dogovore i bilateralne aranžmane, uz postojanje swap linije CNY–SAR u vrednosti od oko 7 milijardi dolara. U okviru BRICS formata, zemlje poput Irana i UAE razmatraju petroyuan ugovore kao deo strategije smanjenja zavisnosti od dolara. Ipak, ovi procesi ostaju ograničeni i ne predstavljaju široko ozvaničenu promenu globalnog režima – većina svetske trgovine naftom i dalje se odvija u dolarima.

Hipoteza 2: “Kontrolisani haos” na Balkanu kao alat zapadnih centara moći

Zapadni akteri (SAD, UK, Nemačka) koriste tenzije na Kosovu, u Bosni i Hercegovini i unutar Srbije kao instrument sekundarnog disciplinovanja. Cilj nije potpuni kolaps već održavanje nivoa nestabilnosti koji odvraća strane investitore, povećava premiju rizika i primorava vlast u Beogradu na političku kapitulaciju (priznanje Kosova, uvođenje sankcija Rusiji, usklađivanje sa spoljnom politikom EU).

2.2 Operativni mehanizmi “kontrolisanog haosa” i uticaj na održivost javnog duga

Da bi se hipoteza 2 konkretizovala na nivou ekonomske mehanike, neophodno je razložiti četiri operativna nivoa primene ove strategije, sa posebnim akcentom na prenos premije rizika na troškove zaduživanja države.

2.2.1 Mehanizam “tinjajućeg konflikta” (Kosovo i BiH)

Zapadni centri moći ne teže konačnom rešenju spora, već održavanju stanja “ni rata ni mira”. Kosovo se koristi kao “prekidač”: svaki put kada Srbija napravi korak ka jačoj integraciji sa BRICS‑om ili dobije povoljan energetski aranžman od Rusije, na terenu dolazi do eskalacije (upadi specijalnih jedinica, blokade, hapšenja). To primorava Beograd da troši politički i bezbednosni kapital na gašenje požara, umesto na strateško planiranje. Istovremeno, održavanje nefunkcionalnosti Bosne i Hercegovine kroz stalne pritiske na Republiku Srpsku služi da Srbija ostane “vezana” za regionalnu nestabilnost – svaka pretnja sankcijama Banjaluci indirektno preti budžetu i stabilnosti Srbije.

2.2.2 Ekonomsko iscrpljivanje kroz premiju rizika (CDS spread)

Ovo je nivo na kojem se geopolitika direktno preslikava na finansijske indikatore. Stalni medijski narativi o “mogućem ratu na Balkanu” (koje generišu uticajni zapadni mediji) drže Srbiju u zoni visokog rizika. Kreditni derivati (Credit Default Swap – CDS spread) za Srbiju ostaju povišeni, što automatski poskupljuje zaduživanje države na međunarodnom tržištu.

Ova premija rizika direktno utiče na održivost unutrašnjeg duga kroz dva kanala:

• Primarni kanal: Prinosi na državne obveznice (gilts) na sekundarnom tržištu rastu, povećavajući troškove servisiranja postojećeg duga i čineći novo zaduživanje skupljim. U simuliranom scenariju, rast CDS spread‑a za 200–300 baznih poena povećava kamatno opterećenje budžeta za 0,5–0,8% BDP‑a godišnje.
• Sekundarni kanal: Visoka premija rizika odvraća strane direktne investicije (FDI) i portfolio investicije, smanjujući priliv deviza. To slabi kurs dinara i posredno povećava javni dug meren u domaćoj valuti, jer se deo duga vodi u evrima.

U praksi, to znači da čak i kada država sprovodi fiskalnu konsolidaciju, eksterni geopolitički pritisci podižu njene troškove finansiranja. Time se stvara začarani krug: nestabilnost → viša premija rizika → skuplje zaduživanje → fiskalni prostor se sužava → država postaje ranjivija na pritiske. Upravo taj mehanizam omogućava zapadnim centrima moći da “disciplinuju” Srbiju bez uvođenja formalnih sankcija – dovoljno je održavati percepciju rizika.

2.2.3 “Hibridna opozicija” i unutrašnji pritisak

Kontrolisani haos se ne sprovodi samo na granicama, već i unutar gradova. Korišćenjem ekoloških, socijalnih ili političkih tema generišu se stalni protesti čiji cilj nije nužno promena vlasti, već njeno slabljenje. Slaba vlast lakše pristupa ustupcima (kapitulaciji). Istovremeno, strani medijski servisi i NVO sektor služe kao kanali za širenje defetizma (“Srbija je izolovana, sledi nam bankrot”), što direktno utiče na psihologiju tržišta i dodatno podiže domaću premiju rizika.

2.2.4 Strategija “seckanja salame” (salami slicing)

Umesto jednog velikog ultimatuma, koristi se niz malih, naizgled nebitnih zahteva (registarske tablice, energetski protokoli, sudstvo) koji drže srpsku administraciju u stanju stalne defanzive. U uslovima energetskog reseta, krajnji cilj je da Srbija postane energetski i politički protektorat: ako prihvati juan za naftu ili zadrži ruski gas, Zapad aktivira “haos” kako bi te aranžmane učinio neodrživim (npr. sankcije bankama koje procesiraju uplate, ili pritisak na korespondentske račune).

Zaključno, hipoteza 2 u ovom radu tvrdi da se Balkan tretira kao “kontrolni ventil” evropske bezbednosti. Srbija 2026. nije meta zbog onoga što jeste, već zbog onoga što može postati – suvereni most između Istoka i Zapada. Kontrolisani haos je jedini način da se taj most sruši pre nego što postane funkcionalan. Upravo zato je analiza premije rizika i njene veze sa održivošću javnog duga ključna za razumevanje mehanizama pritiska.

Hipoteza 3: Državna rezilijentnost kao integracija bezbednosti i ekonomije

U uslovima multipolarnog reseta, sposobnost države da održi funkcionalnost zavisi od stepena integracije bezbednosnog aparata (BIA, MUP, VS) sa ekonomskim protokolima – zaštita energetske infrastrukture, otpornost platnog sistema, brzo razotkrivanje veštački izazvanih provokacija. Ovaj model nazivamo “ekonomska tvrđava” (economic fortress).

2.3 Model “ekonomske tvrđave”: četiri stuba integracije

U svetu 2026. godine granica između „ministarstva finansija“ i „obaveštajne službe“ nestaje. Model „Ekonomske tvrđave“ počiva na uverenju da je u digitalnom i multipolarnom dobu ekonomski podatak jednako ranjiv kao i fizička granica, a da se devizne rezerve brane jednako efikasno sajber‑protokolima kao i protivvazdušnom odbranom. Razvijamo tezu kroz četiri ključna stuba integracije:

2.3.1 Obaveštajna zaštita makroekonomske stabilnosti

U klasičnom sistemu, BIA ili MUP bave se sprečavanjem terorizma ili kriminala. U modelu „Ekonomske tvrđave“, njihov primarni zadatak postaje sprečavanje „indukovanog odliva kapitala“. Zapadni centri moći koriste psihološke operacije (PSYOP) da bi izazvali paniku na tržištu (npr. lažne vesti o blokadi računa ili nestašici deviza). Bezbednosni aparat mora imati jedinice za ekonomsku kontraobaveštajnu delatnost koje u realnom vremenu identifikuju izvore dezinformacija koji ciljaju na stabilnost kursa dinara. Cilj je očuvanje poverenja investitora i građana – ako građanin veruje sistemu više nego vestima na mrežama, neće podizati svoja sredstva sa računa, čime se sprečava kolaps likvidnosti banaka.

2.3.2 Energetska infrastruktura kao „sveti gral“ bezbednosti

Turski tok, mreža EMS‑a i skladišta gasa u 2026. nisu samo privredni objekti, već vitalni organi čiji prestanak rada za 48 sati izaziva socijalni bunt i političku kapitulaciju. Vojska i policija koriste autonomne sisteme (dronove i AI nadzor) za neprekidno skeniranje hiljada kilometara cevi i kablova. Sigurnost isporuke energenata direktno utiče na premiju rizika zemlje. Dok god gas teče bezbedno, Srbija može da pregovara o nižim kamatama sa međunarodnim partnerima, jer dokazuje da je stabilna tranzitna zona.

2.3.3 Sajber‑rezilijentnost i digitalni suverenitet

U slučaju da Zapad isključi Srbiju sa SWIFT‑a ili targetira baze podataka, država mora imati „digitalni bunker“. Decentralizovani protokoli i redundantni sistemi omogućavaju da unutrašnji platni promet i ključni državni registri (vlasništvo, dugovi, prava) ostanu netaknuti i validni. Zaštita kritične digitalne infrastrukture tretira se kao deo nacionalne odbrane – server‑farme dobijaju isti nivo zaštite kao i vojna utvrđenja. Ova komponenta omogućava državi da zadrži operativnu sposobnost čak i kada je izložena eksternim sajber napadima ili pokušajima isključenja iz globalnih finansijskih sistema.

2.3.4 Brzo razotkrivanje provokacija (counter‑provocation)

Zapadni projekat destabilizacije (H2) počiva na tome da Srbija izgleda kao „agresor“ ili „nestabilna zona“ u međunarodnim medijima. Integrisani sistem u kojem bezbednosne službe dostavljaju dokaze o provokacijama (snimci dronova sa administrativne linije, analiza komunikacija, verifikovani izveštaji) direktno diplomatskom i ekonomskom timu u roku od nekoliko minuta omogućava da se spreči uvođenje sankcija. Ako se provokacija ogoli pre nego što postane „istina“ u međunarodnim medijima, blokira se mehanizam za zamrzavanje deviznih rezervi NBS u inostranstvu i odvraćanje investitora.

Model „Ekonomske tvrđave“ transformiše tradicionalne funkcije države u svetlu novih pretnji. Tabela 2 sumira ovu transformaciju:

Državna rezilijentnost 2026. godine meri se „vremenom oporavka“ (Recovery Time Objective). Koliko brzo država može da se vrati u normalu nakon nestanka struje? Koliko brzo može da povrati poverenje u valutu nakon sajber napada? Integracija bezbednosti i ekonomije znači da se svaki vojni pokret meri njegovim uticajem na BDP, a svaka ekonomska odluka (npr. investicije u energetsku efikasnost) tretira se kao jačanje odbrambene moći. To je totalna odbrana suvereniteta u kojoj ekonomski i bezbednosni timovi deluju kao jedinstvena komanda.

3. Metodologija

Istraživanje kombinuje kvantitativne i kvalitativne metode:

Stress-test simulacija

Kreira se vremenski okvir od 12 meseci (0–12) sa diskretnim intervalima (0, 6, 12 meseci). Za Srbiju se prate ključni indikatori:

• Devizne rezerve (R) – početna vrednost R₀ = 25 milijardi €.
• Kurs dinara prema evru (RSD/EUR) – početna vrednost 117.
• Stopa nenaplativih kredita (NPL) – početna 3%.
• Realni BDP rast – početna projekcija +3%.
• EURIBOR – egzogeno zadato na 6% nakon šoka.
• Priliv stranih direktnih investicija (FDI) – bazna vrednost ≈4 milijarde € godišnje, u šoku pada na nulu iz EU.

Simulacija koristi standardne identitete bilansa plaćanja i funkciju reakcije centralne banke.

Teorija igara

Modelira se interakcija Srbije sa tri bloka: Zapad (SAD/UK/Nemačka), Rusija i Kina. Svaki igrač ima strategije (pomoć/pritisak) i ishode definisane kroz tri kriterijuma: ekonomska stabilnost, politički suverenitet, bezbednost. Analiziraju se Nash-ovi ekvilibriji u uslovima informacione asimetrije i sekvencijalnih poteza.

Kvalitativna analiza

Koriste se primarni izvori (izveštaji NBS, saopštenja Vlade, medijski narativi) i sekundarna literatura (akademski radovi, analize think-tankova). Fokus je na mehanizmima prenosa krize i institucionalnim odgovorima.

4. Analiza

4.1 Globalni kontekst: energetski šok i monetarni reset

Nafta od 200$ i implikacije na UK i EU

U scenariju eskalacije u Ormuzu i spekulativnih napada na fjučerse, cena nafte (P_oil) dostiže 200 USD po barelu. Za ekonomiju Ujedinjenog Kraljevstva, koja uvozi preko 80% energije, ovaj nivo znači:

ΔCPI_UK ≈ 0.4 × ΔP_oil ⇒ inflacija → 15–20%.

Istovremeno, tržište obveznica (Gilts) doživljava krizu poverenja – prinosi na 10-godišnje obveznice prelaze 6%, a Banka Engleske suočava se sa nemogućim izborom između podizanja kamata (gušenje privrede) i kvantitativnog popuštanja (ubrzavanje inflacije). Kriza se prenosi na evrozonu kroz rast EURIBOR-a. Modelom prenosa:

EURIBOR_6m = ECB depo stopa + premija rizika + prelivanje iz UK,

projektujemo EURIBOR na 6% u roku od tri meseca.

Dedolarizacija i alternativni aranžmani u trgovini energentima

Iako ne postoji ozvaničen sporazum između Japana i Irana o plaćanju u juanima, proces dedolarizacije u trgovini naftom se odvija kroz bilateralne aranžmane Kine sa ključnim proizvođačima. Kina je postala glavni kupac iranske nafte, sa oko 91% iranskog izvoza koji se plaća u juanima preko alternativnih bankarskih kanala, čime se zaobilaze američke sankcije. Saudijska Arabija takođe prodaje deo nafte Kini u juanima, uz postojanje swap aranžmana CNY–SAR u vrednosti od 7 milijardi dolara. U okviru BRICS formata, Iran i UAE su među zemljama koje razmatraju petroyuan ugovore kao mehanizam smanjenja zavisnosti od dolara.

Efekti ovih procesa:

• Postepeno smanjenje potražnje za dolarom u međunarodnim rezervama – centralne banke mogu u dužem roku smanjiti udeo USD za nekoliko procentnih poena.
• Kina dobija mehanizam za plasman juana van svojih granica bez dominantnog oslanjanja na SWIFT sistem.
• Iran zaobilazi američke sankcije, što dodatno podriva efikasnost dolarskog režima kao univerzalnog oruđa spoljne politike.

Ipak, ovi procesi ostaju ograničeni – većina globalne trgovine naftom i dalje se odvija u dolarima, a reč je o postepenoj, a ne revolucionarnoj transformaciji.

4.2 Slučaj Srbija: mehanizmi rezilijentnosti

Devizne rezerve kao prvi bafer

Na početku posmatranog perioda, NBS raspolaže sa R₀ = 25 milijardi €, što pokriva približno 7 meseci uvoza robe i usluga. U stresnom scenariju sa potpunim prestankom priliva FDI iz EU i rastom premije rizika, mesečni odliv rezervi iznosi:

ΔR_mesec = deficit tekućeg računa + odliv portfolija – priliv od FDI (Kina).

Uz pretpostavku da Kina održava investicioni nivo od 1,5 milijardi € godišnje, a deficit tekućeg računa raste na 8% BDP-a, NBS bi potrošila 5–7 milijardi € u prvih šest meseci, a nakon 12 meseci rezerve bi iznosile 18–20 milijardi € – još uvek u bezbednoj zoni, ali uz značajno smanjenje.

Energetska sigurnost: Turski tok i ruski gas

Za razliku od većine evropskih zemalja, Srbija ima ugovorene količine ruskog gasa po formuli vezanoj za naftu, ali sa korekcijom koja ublažava udar. Čak i pri P_oil=200, cena gasa za Srbiju ostaje znatno ispod spot cene na evropskim berzama. Međutim, fizička dostupnost zavisi od funkcionisanja “Turskog toka”. Bezbednosni aparat ima zadatak da spreči bilo kakav diverzantski napad na gasovod na teritoriji Srbije, što je ključno za očuvanje industrijske proizvodnje i socijalne stabilnosti.

Kineske investicije kao stabilizator

Kineski projekti (Zijin Bor, Čukaru Peki, HBIS Smederevo, Linglong, infrastruktura) godišnje generišu izvoznu vrednost od ≈ 4 milijarde € i direktno zapošljavaju preko 20.000 ljudi. U krizi, ova preduzeća nastavljaju proizvodnju jer su orijentisana ka izvozu i koriste domaće energente. Takođe, swap aranžman sa Narodnom bankom Kine u iznosu od ≈ 1,5 milijardi € omogućava NBS da interveniše na deviznom tržištu bez trošenja evra.

Ranljivosti: NPL i EURIBOR

Najveći rizik predstavlja prelivanje rasta EURIBOR-a na domaće kredite indeksirane u evrima. Prema podacima NBS, oko 35% kredita stanovništvu i 60% kredita privredi ima varijabilnu kamatnu stopu vezanu za EURIBOR. Porast na 6% povećava anuitete za 30–40%, što bi nakon 3–6 meseci dovelo do skoka NPL (nenaplativ kredit) sa 3% na 8–12%. Banke su kapitalizovane (prosečna stopa adekvatnosti kapitala ≈ 20%), pa sistemski kolaps nije izvestan, ali bi došlo do oštrog kreditnog ciklusa i usporavanja privrede.

Bezbednosni aparat i ekonomski suverenitet

U modelu “ekonomske tvrđave”, BIA, MUP i VS imaju zadatak da:

1. Prepoznaju i neutrališu veštački izazvane provokacije (npr. na administrativnoj liniji sa Kosovom) pre nego što postanu medijski događaji koji izazivaju beg kapitala.
2. Fizički obezbede ključnu energetsku i transportnu infrastrukturu (Turski tok, pruga Beograd–Budimpešta, rudnici).
3. Obezbede stabilnost platnog sistema i zaštitu od sajber napada koji bi mogli izazvati bank run ili paralizu administracije.

Aparat je, prema procenama, tehnički sposoban za ove zadatke, ali uspeh zavisi od političkog jedinstva i blagovremenog donošenja odluka.

4.3 Stress-test simulacija: od 0 do 12 meseci

Tabela 3 prikazuje projekcije ključnih indikatora pod dva scenarija: (A) uspešan krizni menadžment (uz neutralizaciju provokacija i kontinuiranu podršku Kine i Rusije) i (B) eskalacija haosa (neuspeh bezbednosnog aparata, masovni odliv kapitala, sankcije).

Scenario A omogućava Srbiji da izbegne zahtev za vanrednom pomoći MMF-a i zadrži operativnu kontrolu nad ključnim sistemima. Scenario B vodi ka protektoratu, uvođenju vaučera i gubitku ekonomskog suvereniteta.

4.4 Teorija igara: trilateralna interakcija

Modeliramo igru sa tri igrača: Zapad (W), Rusija (R), Kina (C). Srbija (S) bira strategiju σ_S ∈ { balansiranje, okretanje ka W, okretanje ka R/C }. Svaki igrač ima ciljeve:

• W: sprečiti da S postane funkcionalan most za R i C, po mogućstvu je integrisati u svoj bezbednosno-ekonomski blok.
• R: održati energetsku zavisnost S, sprečiti njen ulazak u NATO.
• C: očuvati investicije i koridor “Pojasa i puta”, stabilnost na zapadnom Balkanu.

U sekvencijalnoj igri, W prvo primenjuje ekonomski pritisak (sankcije, uslovljavanje FDI). Ukoliko S pokaže otpornost i uspe da privuče likvidnost od R i C, W može eskalirati na bezbednosni plan (provokacije). R i C reaguju simetrično – povećavaju podršku ukoliko S demonstrira sposobnost da zaštiti njihove interese.

Nash-ov ekvilibrij u uslovima visoke kredibilnosti bezbednosnog aparata S jeste strategija “balansiranja”: S prima energetsku podršku R i finansijsku podršku C, istovremeno održavajući otvorenost prema EU tržištu. Ovaj ekvilibrij je stabilan sve dok S može da garantuje bezbednost infrastrukture i neutrališe provokacije. Ako S pokaže slabost, W dobija priliku da nametne svoj ishod (protektorat).

4.5 Indeks sistemske rezilijentnosti (R_s) – formalizacija modela “ekonomske tvrđave”

Da bismo kvantitativno izrazili sposobnost države da održi suverenitet u uslovima simultanih pritisaka, uvodimo Indeks sistemske rezilijentnosti R_s:

R_s = (E_res · w₁ + K_cny · w₂) / [I_west · (1 − α)]

Gde su:

• E_res – indeks energetske stabilnosti (obuhvata fizičke zalihe energenata, diverzifikaciju izvora i postojanje ugovorenih fiksnih cena).
• K_cny – likvidnost u alternativnim valutama (swap linije, bilateralni krediti u juanima, devizne rezerve van dolarske zone).
• w₁, w₂ – težinski koeficijenti koji odražavaju relativni značaj energetske i finansijske komponente za konkretnu ekonomiju.
• I_west – intenzitet eksternog hibridnog pritiska (obuhvata ekonomske sankcije, medijsku kampanju, provokacije na terenu i pritisak na investitore).
• α – koeficijent efikasnosti domaćeg bezbednosnog aparata (0 ≤ α < 1). Što je α bliži 1, to je sposobnost neutralizacije provokacija veća, a efektivni pritisak manji.

Formula matematički formalizuje ključnu tezu rada: ukupna rezilijentnost raste sa jačanjem domaćih kapaciteta (E_res, K_cny, α) i opada sa intenzitetom spoljnih pritisaka. U kontekstu Srbije 2026. godine, visok E_res (zahvaljujući gasnom aranžmanu sa Rusijom) i relativno visok K_cny (swap linija i kineske investicije) omogućavaju održavanje R_s iznad kritičnog praga sve dok α ostaje iznad 0,7 – što zahteva visoku operativnu spremnost bezbednosnog sistema i političku koheziju.

Uključivanje ovog indeksa u teorijsko-igrani model pokazuje da je “balansirajuća” strategija stabilna upravo kada R_s premašuje vrednost koja odgovara kredibilnom obećanju zapadnih aktera da će eskalacija pritiska biti previše skupa.

5. Diskusija

Rezultati simulacije i teorijska analiza ukazuju na nekoliko ključnih nalaza:

1. Energetski kolateral postaje važniji od dolarske likvidnosti. Male ekonomije koje imaju direktne ugovore o snabdevanju energentima (poput Srbije sa Rusijom) mogu amortizovati šok cena nafte, pod uslovom da su fizičke rute bezbedne.
2. Kineske investicije ne predstavljaju puku finansijsku pomoć, već strukturnu polugu. Kina ulaže u proizvodne kapacitete koji generišu izvozne prihode i devize, što povećava samoodrživost privrede čak i kada evropske fabrike staju.
3. Bezbednosni aparat je kritičan za makroekonomsku stabilnost. U modelu “kontrolisanog haosa”, tenzije na terenu su direktno povezane sa deviznim rezervama – svaka provokacija koja dospe na naslovne strane podiže premiju rizika i izaziva odliv kapitala. Stoga je sposobnost da se provokacije lokalizuju i diskredituju pre nego što postanu sistemski rizik od suštinskog značaja.
4. Digitalna otpornost postaje nova dimenzija suvereniteta. Države koje ne kontrolišu svoju digitalnu infrastrukturu ostaju izložene sajber napadima i gubitku poverenja u platni sistem.
5. Dedolarizacija trgovine energentima je u toku, ali nije dominantna. Iako su aranžmani Kine sa Iranom i Saudijskom Arabijom u juanima operativni, većina globalne trgovine naftom i dalje se odvija u dolarima. Proces je postepen i ne predstavlja trenutni tektonski poremećaj, već dugoročnu transformaciju.

Ograničenja studije ogledaju se u nemogućnosti preciznog predviđanja ljudskog faktora – odluke političkih lidera, reakcije javnosti, i nepredvidive poteze stranih obaveštajnih službi. Ipak, metodološki okvir pruža alat za procenu rizika i pripremu kontingentnih planova.

6. Zaključak

Rad je testirao tri hipoteze na primeru Srbije 2026. godine. Pokazano je da:

• Prelazak na energetski kolateral (H1) jeste u toku kroz bilateralne aranžmane Kine sa Iranom i Saudijskom Arabijom, ali njegov uticaj na malu otvorenu ekonomiju zavisi od sposobnosti države da osigura fizičke i finansijske tokove sa alternativnim partnerima.
• Strategija “kontrolisanog haosa” (H2) predstavlja realan mehanizam kojim zapadni akteri pokušavaju da disciplinuju Srbiju, ali njen uspeh nije automatski – on zavisi od otpornosti domaćih institucija. Posebno je značajan kanal premije rizika koji direktno poskupljuje javni dug i sužava fiskalni prostor.
• Integracija bezbednosnog aparata i ekonomskih protokola (H3) jeste ključni faktor rezilijentnosti. U modelu “ekonomske tvrđave”, Srbija može da izbegne protektorat i zadrži stratešku autonomiju.

Studija doprinosi literaturi o geopolitičkoj ekonomiji malih država u multipolarnom kontekstu i nudi operativni okvir za kreiranje politika otpornosti. Buduća istraživanja mogu se fokusirati na uporednu analizu sa drugim ekonomijama (Mađarska, Turska, baltičke države) i na dublju kvantifikaciju digitalne komponente suvereniteta.

Bibliografija

• Tooze, A. (2022). Shutdown: How Covid Shook the World’s Economy. Viking.
• Hudson, M. (2021). Super Imperialism: The Origin and Fundamentals of U.S. World Dominance. Islet.
• Narodna banka Srbije. (2025). Izveštaj o finansijskoj stabilnosti.
• International Energy Agency. (2026). Oil Market Report.
• Yergin, D. (2025). The New Map: Energy, Climate, and the Clash of Nations. Penguin.
• SWIFT Institute. (2026). Global Payments and Trade Finance Report.