Astronomi su otkrili jedan od najvećih mlazova crne rupe na nebu

Autori:

Ovaj mlaz, koji se prostire na više od milion svetlosnih godina od kraja do kraja, izbacuje materiju iz crne rupe ogromnom energijom, gotovo brzinom svetlosti. Međutim, u prostranim međugalaktičkim prostranstvima, njegov put nije uvek nesmetan.

Pobliži pogled

Na udaljenosti od svega 93 miliona svetlosnih godina, galaksija NGC2663 nalazi se u našem kosmičkom susedstvu. Ako bismo našu galaksiju uporedili s kućom, NGC2663 bi bila u obližnjem naselju.

Posmatrana običnim teleskopom, ova galaksija izgleda kao tipična eliptična galaksija – ovalnog oblika i sa oko deset puta više zvezda nego što ih ima naš Mlečni put.

Tipična – sve dok je nismo posmatrali pomoću australijskog super-teleskopa ASKAP (Australian Square Kilometre Array Pathfinder) iz CSIRO-a u Zapadnoj Australiji, koji se sastoji od 36 međusobno povezanih radio-antena.

Radio-talasni snimci otkrili su mlaz materije koji izbacuje centralna crna rupa ove galaksije. Ovaj moćni mlaz je oko 50 puta veći od same galaksije – kada bi naše oči mogle da ga vide, na noćnom nebu bio bi veći od Meseca.

Iako su astronomi već ranije otkrili ovakve mlazove, ogroman razmer (preko milion svetlosnih godina u širinu) i relativna blizina NGC2663 čine ove mlazove jednim od najvećih poznatih na nebu.

Dijamanti udara

Šta smo zapravo videli kada je ASKAP, sa svojom preciznošću i snagom, omogućio „bliski pogled“ (astronomski govoreći) na vanagalaktički mlaz?

Ovim istraživanjem rukovodi doktorand Velibor Velović sa Univerziteta Zapadni Sidnej, a rad je prihvaćen za objavljivanje u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society (pretprint je dostupan ovde). Naše istraživanje Evolutionary Map of the Universe (EMU) otkriva dokaze da materija između galaksija vrši pritisak na bočne strane mlaza.

Ovaj proces podseća na efekat koji se može videti kod mlaznih motora. Dok se izduvni mlaz probija kroz atmosferu, pritisak okoline ga potiskuje sa strane. To dovodi do njegovog širenja i skupljanja, zbog čega pulsira dok putuje.

Kao što se vidi na slici ispod, u mlazu se pojavljuju pravilni svetli segmenti, poznati kao „dijamanti udara“ zbog svog karakterističnog oblika. Kada se tok sabije, emituje svetlost još intenzivnije.

Najveći dosad

Pored mlaznih motora, dijamante udara smo primetili i u manjim, galaktičkim mlazovima. Videli smo mlazove koji udaraju u guste oblake gasa, osvetljavajući ih dok prolaze kroz njih. Međutim, efekat kada mlazovi budu suženi sa strane je suptilniji, što ga čini teže uočljivim.

Međutim, sve do NGC2663, nismo videli ovaj efekat na tako ogromnim skalama.

To nam govori da u međugalaktičkom prostoru oko NGC2663 ima dovoljno materije koja pritiska bočne strane mlaza. To zauzvrat dovodi do toga da mlaz zagreva i pritisne materiju.

Ovo je povratna spirala: međugalaktički materijal ulazi u galaksiju, galaksija stvara crnu rupu, crna rupa pokreće mlaz, mlaz usporava snabdevanje međugalaktičkog materijala u galaksije.

Ovi mlazovi utiču na formiranje gasova u galaksijama kako univerzum evoluira. Uzbudljivo je videti tako direktnu ilustraciju ove interakcije.

EMU istraživanje, koje je takođe odgovorno za identifikovanje novog tipa misterioznog astronomsog objekta nazvanog „Čudni radio krug“ (Odd Radio Circle), nastavlja sa skeniranjem neba. Ovaj izuzetni radio mlaz uskoro će biti pratnji mnogih drugih otkrića.

Kako budemo nastavili, stvorićemo bolje razumevanje načina na koji crne rupe intimno oblikuju galaksije koje se formiraju oko njih.

Članak prenesen sa theconservation.com