Posledice četvrte industrijske revolucije: Društvena nejednakost

Aleksandar Maričić dipl.ecc.
Narodni muzej Kraljevo
aleksandar.maricic@nmkv.rs

Abstract:
The Fourth Industrial Revolution, characterized by rapid advancements in technologies such as artificial intelligence, the Internet of Things (IoT), 3D printing, robotics, and biotechnology, brings about significant changes in the global economy and society. This paper explores the potential consequences of the Fourth Industrial Revolution on social inequality, with a particular focus on the danger of deepening the divide between those who have access to advanced technologies and those who are excluded from the digital economy. Through an analysis of technology accessibility, educational opportunities, employment, and socioeconomic factors, the paper highlights key challenges and recommends policies to reduce the digital divide. While new technologies offer many advantages, there is a risk that they will exacerbate inequality if not properly implemented and managed.

Apstrakt:

Četvrta industrijska revolucija, karakterisana brzim napretkom tehnologija kao što su veštačka inteligencija, Internetom povezanih sistema i uređaja (IoT), 3D štampanje, robotika i biotehnologija, donosi značajne promene u globalnoj ekonomiji i društvu. Ovaj rad istražuje potencijalne posledice četvrte industrijske revolucije na društvenu nejednakost, s posebnim akcentom na opasnost od produbljivanja jaza između onih koji imaju pristup naprednim tehnologijama i onih koji su isključeni iz digitalne ekonomije. Analizom dostupnosti tehnologije, pristupa obrazovanju, zapošljavanju i socioekonomskim faktorima, rad ukazuje na ključne izazove i preporučuje politike za smanjenje digitalne podela. Iako nove tehnologije nude mnoge prednosti, postoji rizik da će one povećati nejednakost ako ne budu pravilno implementirane i upravljane. Ovaj rad istražuje ne samo tehničke aspekte četvrte industrijske revolucije, već i njen duboki uticaj na društvenu strukturu i poziva na odgovornu implementaciju tehnologije koja obezbeđuje jednaku priliku za sve.

Uvod:

Četvrta industrijska revolucija označava prelaz u novu fazu tehnološkog razvoja koja uključuje intelektualne sisteme, povezane uređaje i automatizaciju koja prelazi granice tradicionalnih industrijskih granica. S obzirom na brzinu i obim tehnoloških promena, čini se da su svi sektori društva i ekonomije podložni transformaciji. Ipak, dok tehnologija može doneti prosperitet, ona takođe može izazvati produbljivanje jaza između onih koji imaju pristup naprednim tehnologijama i onih koji ostaju isključeni.

Društvena nejednakost u kontekstu tehnologije:

Društvena nejednakost nije nov fenomen, ali četvrta industrijska revolucija može pogoršati postojeće razlike, pogotovo u vezi sa pristupom tehnologiji, obrazovanju i zapošljavanju. Razlikovanje između “digitalnih građana” (onih sa pristupom i sposobnostima da koriste digitalne tehnologije) i “digitalnih siromašnih” (onih bez pristupa ili veštine) postaje sve izraženije. Ovo uključuje:

1. Pristup internetu i digitalnim alatima: U mnogim zemljama, posebno u razvijenim regijama, pristup internetu i naprednim tehnologijama je sveprisutniji, dok u ruralnim i nerazvijenim područjima mnogi ostaju isključeni. Ovaj digitalni jaz stvara dodatne barijere u pristupu obrazovanju, tržištu rada i osnovnim uslugama.
2. Obrazovanje i obuka: Razlika u pristupu obrazovnim resursima i digitalnim veštinama postaje ključni faktor u određivanju socijalne pokretljivosti. Oni koji nemaju adekvatne obrazovne mogućnosti ili obuke za rad u digitalnoj ekonomiji suočavaju se sa smanjenim šansama za zapošljavanje u novim industrijama.
3. Automatizacija i tržište rada: Automatizacija može dovesti do gubitka radnih mesta, posebno u industrijama koje ne koriste naprednu tehnologiju. Oni koji nisu obučeni za rad sa novim tehnologijama mogu biti gurnuti na margine tržišta rada, čime se povećava nejednakost u prihodima.
4. Pristup inovacijama i kapitalu: U digitalnoj ekonomiji, pristup inovacijama, kapitalu i mrežama igra ključnu ulogu u stvaranju novih poslova i preduzetničkih mogućnosti. Međutim, postoji rizik da će tehnološki napredne države i preduzetnici dominirati, dok će drugi biti isključeni iz konkurencije.

Politike za smanjenje digitalne podela:

Kako bi se smanjila društvena nejednakost izazvana četvrtom industrijskom revolucijom, neophodno je preduzeti sledeće korake:

1. Povećanje dostupnosti interneta i tehnologije: Vlade i međunarodne organizacije treba da obezbede pristup internetu i digitalnim alatima za sve slojeve društva, uključujući ruralna i nerazvijena područja.
2. Podrška obrazovanju i obuci: Implementacija programa obrazovanja i obuke koji omogućavaju svima da razviju potrebne digitalne veštine, uključujući programe za odrasle i radnike čiji su poslovi podložni automatizaciji.
3. Regulacija tržišta rada: Države treba da razviju politike koje će omogućiti zaposlenima da se lakše prilagode na promene tržišta rada kroz obuke, podršku i socijalne mreže.
4. Podsticanje inkluzivnog inovacionog ekosistema: Podrška preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima, naročito u zemljama u razvoju, može pomoći u smanjenju digitalnog jaza i stvaranju novih radnih mesta.

Zaključak:

Iako četvrta industrijska revolucija ima potencijal da unapredi mnoge aspekte društva i ekonomije, takođe stvara nove izazove u vezi sa društvenom nejednakošću. Da bi se sprečila produbljivanje jaza između onih koji imaju pristup naprednim tehnologijama i onih koji su isključeni iz digitalne ekonomije, potrebno je doneti odgovarajuće politike koje omogućavaju inkluzivnost i ravnotežu. Samo tako možemo osigurati da tehnološki napredak koristi svim slojevima društva.

Reference:

1. Schwab, K. (2016). The Fourth Industrial Revolution. Crown Business.
2. Brynjolfsson, E., & McAfee, A. (2014). The Second Machine Age: Work, Progress, and Prosperity in a Time of Brilliant Technologies. W. W. Norton & Company.
3. Piketty, T. (2014). Capital in the Twenty-First Century. Harvard University Press.
4. OECD (2020). Bridging the Digital Divide: Strengthening the Role of Digital Technologies in Inclusive Development. OECD Publishing.
5. World Economic Forum (2018). The Future of Jobs Report. World Economic Forum.