Napredak u veštačkoj inteligenciji i automatizaciji: Uzroci i posledice

Aleksandar Maričić dipl.ecc.
Narodni muzej Kraljevo
aleksandar.maricic@nmkv.rs

Abstract

The advancement of artificial intelligence (AI) and automation is one of the defining characteristics of the Fourth Industrial Revolution, transforming various sectors such as industry, healthcare, education, and finance. This progress is fueled by the development of powerful algorithms, increased computational power, and the availability of vast amounts of data. Key drivers of AI and automation advancements include the refinement of deep learning models and neural networks, enhanced computational hardware like GPUs and TPUs, the explosion of data from various sources, the growth of the Internet of Things (IoT), and substantial investments in research and development from both private companies and governments. While AI and automation offer numerous benefits, including improved efficiency, innovation, and resource optimization, they also pose significant challenges, particularly in areas such as ethics, regulation, and security. The impact on the labor market, as certain jobs are displaced by automation while new roles are created in tech sectors, further complicates the issue. The successful integration of AI into society will require responsible implementation, legal frameworks, workforce adaptation, and international cooperation to ensure that these technologies serve the public good rather than becoming sources of risk and uncertainty.

Apstrakt

Napredak u veštačkoj inteligenciji (VI) i automatizaciji predstavlja jednu od ključnih karakteristika četvrte industrijske revolucije, transformišući različite sektore kao što su industrija, zdravstvo, obrazovanje i finansije. Ovaj napredak je omogućен razvojem moćnih algoritama, povećanjem računske snage i dostupnošću velikih količina podataka. Ključni faktori napretka VI i automatizacije uključuju usavršavanje modela dubokog učenja i neuronskih mreža, unapređenje računarskog hardvera poput GPU-ova i TPU-ova, eksploziju podataka sa različitih izvora, razvoj tehnologije Internetom povezanih sistema i uređaja (IoT) i značajna ulaganja u istraživanje i razvoj od strane privatnih kompanija i vlada. Iako VI i automatizacija donose brojne prednosti, uključujući poboljšanje efikasnosti, inovacija i optimizaciju resursa, takođe postavljaju značajne izazove, posebno u oblastima etike, regulacije i bezbednosti. Uticaj na tržište rada, jer se određena radna mesta zamenjuju automatizacijom, dok se otvaraju nova mesta u tehnološkim sektorima, dodatno komplikuje ovaj problem. Uspešna integracija VI u društvo zahteva odgovornu implementaciju, pravne okvire, prilagođavanje radne snage i međunarodnu saradnju kako bi se osiguralo da ove tehnologije služe opštem dobru, a ne postanu izvor rizika i nesigurnosti.

Uvod Napredak u veštačkoj inteligenciji (VI) i automatizaciji predstavlja jednu od ključnih karakteristika četvrte industrijske revolucije. Ove tehnologije transformišu različite sektore, od industrije i zdravstva do obrazovanja i finansija. Razvoj VI i automatizacije je omogućen kombinacijom sve moćnijih algoritama, povećane računarske snage i velikih količina podataka.

Uzroci napretka u veštačkoj inteligenciji i automatizaciji

1. Razvoj moćnih algoritama – Usavršavanje modela dubokog učenja i neuronskih mreža omogućava računarima da uče iz podataka i donose odluke sa visokim stepenom preciznosti. Napredak u veštačkoj inteligenciji u velikoj meri se oslanja na usavršavanje modela dubokog učenja i neuronskih mreža. Duboko učenje predstavlja granu mašinskog učenja koja koristi slojevite neuronske mreže za analizu i obradu podataka na način sličan ljudskom mozgu. Neuronske mreže se sastoje od više slojeva veštačkih neurona koji prepoznaju obrasce u podacima, omogućavajući računarima da klasifikuju slike, prepoznaju govor, predviđaju trendove i donose odluke sa visokim stepenom preciznosti. Ovaj razvoj omogućava primenu veštačke inteligencije u oblastima poput medicine, finansija i autonomnih vozila, gde je preciznost ključna.
2. Povećana računska snaga – Napredak u grafičkim procesorima (GPU) i tenzorskim procesorskim jedinicama (TPU) značajno je unapredio mogućnosti veštačke inteligencije. GPU-ovi su prvobitno razvijeni za obradu grafike, ali su se pokazali izuzetno efikasnim za paralelnu obradu podataka, što je ključno za obuku dubokih neuronskih mreža. TPU-ovi, specijalizovani hardverski akceleratori razvijeni od strane kompanije Google, dodatno povećavaju brzinu i energetsku efikasnost pri izvođenju kompleksnih VI algoritama. Ove tehnologije omogućavaju analizu ogromnih skupova podataka u realnom vremenu, ubrzavajući razvoj i implementaciju VI rešenja u različitim industrijama.
3. Obilje podataka – Povećana dostupnost podataka iz različitih izvora omogućava bolju obuku VI modela. Povećana dostupnost podataka iz različitih izvora omogućava bolju obuku VI modela. U današnjem digitalnom dobu, podaci dolaze iz brojnih izvora, uključujući senzore, društvene mreže, mobilne aplikacije, transakcije e-trgovine i mnoge druge. Pristup velikim skupovima podataka omogućava VI sistemima da analiziraju složene obrasce, unapređuju tačnost predikcija i donose bolje odluke. Na primer, medicinski VI sistemi koriste ogromne baze podataka pacijenata kako bi poboljšali dijagnostiku i personalizovanu terapiju. Istovremeno, rastuća količina podataka zahteva napredne metode skladištenja, zaštite privatnosti i obrade informacija kako bi se osiguralo etičko i efikasno korišćenje.
4. Razvoj tehnologije internetom povezanih sistema i uređaja (IoT -Internet of Things) – IoT uređaji generišu ogromne količine podataka koji se koriste za unapređenje automatizacije i donošenje odluka u realnom vremenu. IoT označava mrežu međusobno povezanih uređaja koji mogu komunicirati i razmenjivati podatke bez ljudske intervencije. Ovi uređaji, uključujući pametne telefone, kućne aparate, industrijske senzore i druge pametne sisteme, omogućavaju automatizaciju i optimizaciju svakodnevnih i poslovnih procesa. Na primer, pametni termostati mogu regulisati temperaturu u prostorijama na osnovu prisutnosti ljudi, dok industrijski senzori mogu unapred otkriti kvarove u mašinama, sprečavajući skupe popravke.
5. Investicije u istraživanje i razvoj – Globalne tehnološke kompanije i države ulažu značajna sredstva u razvoj VI i automatizacije. Veliki igrači kao što su Google, Microsoft, Amazon i Tesla kontinuirano investiraju u nove tehnologije, kako kroz unutrašnje istraživačke timove, tako i putem akvizicija inovativnih startapa. Vlade širom sveta, uključujući SAD, Kinu i Evropsku uniju, donose strategije za podsticanje razvoja veštačke inteligencije kroz finansiranje univerzitetskih istraživanja, razvoj superračunara i izgradnju infrastrukturnih projekata. Ove investicije omogućavaju brži razvoj i implementaciju VI rešenja u različitim oblastima, od medicine do autonomnih sistema i bezbednosti.

Posledice napretka u veštačkoj inteligenciji i automatizaciji

1. Promena tržišta rada – Automatizacija smanjuje potrebu za manuelnim radom, ali otvara nova radna mesta u oblastima kao što su programiranje, analiza podataka i etika u VI. Tradicionalna zanimanja u proizvodnim sektorima i administraciji su podložna automatizaciji, dok istovremeno raste potražnja za stručnjacima koji razvijaju, održavaju i nadgledaju sisteme veštačke inteligencije. Zbog toga dolazi do potrebe za prekvalifikacijom radne snage, pri čemu se naglasak stavlja na veštine poput analize podataka, obrade prirodnog jezika i kibernetičke bezbednosti. U budućnosti, ljudski rad će se sve više fokusirati na kreativne i strateške zadatke, dok će repetitivni poslovi biti prepušteni automatizovanim sistemima.
2. Povećana efikasnost i produktivnost – Automatizovani sistemi poboljšavaju poslovne procese, smanjujući troškove i povećavajući brzinu izvršenja zadataka. Primena veštačke inteligencije u oblastima proizvodnje, logistike i finansija omogućava preciznije prognoziranje, optimizaciju resursa i smanjenje grešaka. Na primer, automatizovani skladišni sistemi mogu značajno ubrzati obradu porudžbina i smanjiti potrebu za ručnim radom. Takođe, upotreba VI u analizi podataka omogućava kompanijama da donose brže i tačnije poslovne odluke, čime se poboljšava ukupna konkurentnost
3. Etnički i pravni izazovi – Pitanja privatnosti, odgovornosti i etičkih implikacija korišćenja VI postaju ključna tema rasprava u akademskim i industrijskim krugovima. Glavni izazovi uključuju zaštitu privatnosti korisnika, odgovornost za odluke koje donose autonomni sistemi i mogućnost diskriminacije u algoritamskim odlukama. Na primer, nepristrasnost VI modela može biti narušena ako su podaci na kojima se treniraju pristrasni, što može dovesti do nejednakog tretmana različitih društvenih grupa. Regulatori i zakonodavci širom sveta rade na uspostavljanju pravnih okvira kako bi osigurali transparentnost i odgovornost u primeni veštačke inteligencije.
4. Uticaj na društvo – VI transformiše obrazovanje, zdravstvo i javne usluge, omogućavajući personalizovane pristupe i optimizaciju resursa. Na primer, u obrazovanju VI omogućava personalizovano učenje prilagođeno potrebama svakog učenika, dok u zdravstvu doprinosi preciznijoj dijagnostici i individualizovanim terapijama. U javnim uslugama, VI pomaže u optimizaciji saobraćaja, poboljšanju bezbednosti i efikasnijem upravljanju resursima.
5. Sajber bezbednost i rizici – Napredne VI tehnologije mogu biti zloupotrebljene za hakovanje i manipulaciju podacima, što zahteva razvoj novih bezbednosnih protokola. Upotreba VI u sajber napadima, poput deepfake tehnologije, automatizovanih fišing napada i analize ranjivosti sistema, može ugroziti bezbednost pojedinaca i organizacija. Zbog toga je neophodno razviti robusne metode zaštite, uključujući enkripciju podataka, detekciju anomalija i poboljšane sisteme autentifikacije.

Zaključak Napredak u veštačkoj inteligenciji i automatizaciji donosi značajne promene u društvu i ekonomiji. Iako donosi brojne prednosti u pogledu efikasnosti i inovacija, istovremeno postavlja izazove u vezi sa etikom, regulacijom i bezbednošću. Automatizacija poboljšava produktivnost, omogućava precizniju analizu podataka i doprinosi optimizaciji resursa, ali može uzrokovati i značajne promene na tržištu rada, smanjujući potrebu za određenim profesijama dok otvara nova radna mesta u tehnološkim sektorima.

Jedan od ključnih izazova je regulacija VI sistema, kako bi se osiguralo odgovorno korišćenje i sprečile zloupotrebe, uključujući pitanja privatnosti, bezbednosti i etičkih dilema. Države i međunarodne organizacije moraju sarađivati na izradi pravnog okvira koji će omogućiti održivi razvoj i primenu VI u skladu sa ljudskim vrednostima i interesima.

Dugoročno, uspeh ovih tehnologija zavisi od njihove odgovorne implementacije i prilagođavanja društva novim uslovima. To podrazumeva edukaciju i obuku radne snage, unapređenje zakonodavnog okvira i razvoj novih strategija za integraciju VI u različite sfere života. Samo uravnotežen pristup između inovacija i regulacije može omogućiti da veštačka inteligencija bude alat za opšte dobro, umesto izvor rizika i nesigurnosti.

Reference

1. Russell, Stuart, and Norvig, Peter. Artificial Intelligence: A Modern Approach. Pearson, 2020.
2. Brynjolfsson, Erik, and McAfee, Andrew. The Second Machine Age: Work, Progress, and Prosperity in a Time of Brilliant Technologies. W. W. Norton & Company, 2014.
3. Tegmark, Max. Life 3.0: Being Human in the Age of Artificial Intelligence. Knopf, 2017.
4. World Economic Forum. “AI and Automation: The Future of Jobs and Skills.” https://www.weforum.org/
5. McKinsey Global Institute. “Artificial Intelligence: The Next Digital Frontier?” https://www.mckinsey.com/
6. LeCun, Y., Bengio, Y., & Hinton, G. (2015). Deep learning. Nature, 521(7553), 436-444.
7. Jouppi, N. P., et al. (2017). In-datacenter performance analysis of a tensor processing unit. ACM/IEEE International Symposium on Computer Architecture.
8. Jordan, M. I., & Mitchell, T. M. (2015). Machine learning: Trends, perspectives, and prospects. Science, 349(6245), 255-260.
9. Atzori, L., Iera, A., & Morabito, G. (2010). The Internet of Things: A survey. Computer Networks, 54(15), 2787-2805.
10. OECD (2019). Artificial Intelligence in Society. OECD Publishing.